POSLEDNJI FILOZOF. FILOZOF
RAZMATRANJA O SUKOBU UMETNOSTI I SAZNANJA
(jesen i zima 1872. godine)
Na pravoj visini sve se stiče i jedno je — misli filozofa, dela umetnika i valjani činovi.
2
Trebalo bi pokazati kako sav život jednog naroda nečisto i zbrkano odražava sliku koju nude njegovi najveći geniji: oni nisu proizvod mase, ali masa pokazuje njihovu reperkusiju.
Ili, kakav je odnos?
Postoji nevidljivi most od genija do genija — to je istinski realna »povest« nekog naroda, sve ostalo je ko zna koja po broju i na senku nalik varijacija u lošoj građi, kopije izvedene neukom rukom.
Etičke se snage naroda takođe pokazuju u njihovim genijima.
3
U divnom svetu umetnosti— kako su filozofirali? Kada je život ispunjen, prestaje li se onda s filozofiranjem? Ne, tek tada počinje istinsko filozofiranje. Njegovo rasuđivanje o egzistenciji kazuje više, jer pred sobom ima relativno ispunjenje, sve velove umetnosti i iluzije.
4
U svetu umetnosti i filozofije čovek gradi na »besmrtnosti intelekta«.
Jedino je volja besmrtna; upoređena s njome, kako jadno izgleda ta besmrtnost intelekta što se postiže obrazovanjem koje pretpostavlja ljudske mozgove: — vidljivo je koja je to tek rupa na svirali prirode.
Ali, kako genije može istovremeno biti najviši cilj prirode? Preživljavanje pomoću istorije /Historie/ i preživljavanje pomoću rađanja /Zeugung/.
Ovde platonovsko rađanje u lepom — za rođenje genija je, dakle, neophodno premašenje istorije, ono mora da zaroni u lepotu i u njoj se ovekoveči.
Protiv ikoničke istoriografije! Ona sadrži barbarizujući element.
Na njoj je da govori jedino o velikom i jedinstvenom, o uzoru. Time je shvaćen zadatak novog filozofskog naraštaja.
Svi veliki Grci iz doba tragedije nemaju ništa u sebi od istoričara.
5
Nagon saznanja bez odabira sličan je slepom polnom nagonu — znak prostaštva!
6
Filozof nije sasvim postrance od naroda, poput nekog izuzetka: Volja i s njim nešto hoće. Namera je ista kao u umetnosti — njegovo sopstveno preobraženje i iskupljenje. Volja stremi prema čistoti i oplemenjenju: od jednog do drugog stupnja.
7
Nagoni koji izdvajaju Grke od drugih naroda dolaze u njihovoj filozofiji do izražaja. Ali, to su upravo njihovi klasični nagoni. Važan je njihov način bavljenja istorijom. Postupno izopačavanje pojma istoričara u antici— njegovo rast varan je u znatiželjno sveznalaštvo.
8
Zadatak: saznati teleologiju filozofskog genija. Da li je on zapravo samo neki slučajno iskrsli putnik? U svakom slučaju, ako je autentičan, on nema šta da čini sa slučajnom političkom situacijom nekog naroda, već je u odnosu na svoj narod bezvremen. No, otuda nije slučajno povezan sa svojim narodom — ono što je specifično u narodu objavljuje se ovde kao individuum, i tako se narodni nagon objašnjava kao svetski nagon i koristi za rešavanje zagonetki sveta. Kroz separaciju, priroda uspeva da svoje nagone sagleda u čistom stanju. Filozof je sredstvo da se počine u neumornom strujanju, da se uz prezir prema beskrajnom mnoštvu stekne svest o tipu koji ostaje.
9
Filozof je samoočitovanje onoga što se zbiva u radionici prirode — filozof i umetnik govore o tajnama zanata prirode. Iznad vreve trenutne povesti, sfera filozofa i umetnika je mimo nužde.
Filozof je poput kočnice na točku vremena.
Filozofi se pojavljuju u razdobljima velikih opasnosti — onda kada se točak sve brže okreće — i zajedno sa umetnošću zauzimaju mesto iščezavajućeg mita. Ali omi posežu daleko napreci, jer im veoma sporo posvećuju savremenici pažnju. Narod koji postaje svestan svojih opasnosti — proizvodi genija.
Iz: Knjiga o filozofu, preveo Jovica Aćin, Grafos, Beograd, 1984.