HERMAN HESE O KAFKI I ,,TUMAČIMA'' KAFKE
Nedavno mi je jedan mladić, đak ili student, pisao pismo sa molbom da mu odgovorim na niz pitanja o Francu Kafki. Želeo je da zna da li ja Kafkin Zamak, njegov Proces, njegov Zakon, smatram religioznim simbolima - da li delim Buberovo mišljenje o Kafkinom odnosu prema njegovom jevrejstvu - da li verujem u srodstvo između Kafke i Paula Klea - i još štošta drugo. Moj odgovor je bio ovaj:
Dragi gospodine B.
... Na žalost, moram vas potpuno i veoma razočarati. Vaša pitanja, i uopšte način kako se vi ponašate prema delu, istina nisu me iznenadili; vi imate hiljade kolega koji slično misle. Međutim, vaša bez izuzetka nerešiva pitanja sva dolaze iz istog izvora grešaka. Kafkine priče nisu rasprave o religioznim, metafizičkim ili moralnim problemima, već pesme. Ko je sposoban da jednog pesnika stvarno čita, što znači bez pitanja, ne očekujući intelektualne ili moralne rezultate, u jednostavnoj spremnosti da prihvati ono što pesnik daje, tome ta dela na svom jeziku daju svaki odgovor koji on samo poželeti može. Kafka nema šta da nam kaže ni kao teolog ni kao filozof, već jedino kao pesnik. To što su njegove divne pesme danas postale moda, što ih čitaju ljudi koji nisu obdareni i nisu voljni da pesmu prihvate, on za to nije kriv. Meni, koji od Kafkinih najranijih dela spadam u njegove čitaoce, nijedno od vaših pitanja ne znači ništa. Kafka na njih ne daje odgovor. On nam daje snove i vizije svog usamljenog, teškog života, slikovite izraze svojih doživljaja, svoje nesreće i usrećenja, a ti snovi i vizije su ono jedino što kod njega imamo da tražimo i od njega da primimo, ne ,,tumačenja'' koja oštroumni interpretatori mogu da daju. To ,,tumačenje'' je igra intelekta, često sasvim lepa igra, dobra za pametne, ali umetnosti strane ljude. Oni mogu da pišu knjige o crnačkoj plastici ili o dvanaestotonskoj muzici, ali nikada ne nalaze prilaz do suštine jednog umetničkog dela, jer stoje pred kapijom, vrte se oko nje sa stotinu ključeva, a nikako ne vide da je kapija otvorena.
To je otprilike moja reakcija na vaše pitanje. Smatrao sam da sam vam dužan odgovor zato što ozbiljno mislite.
1956.