Srđan Sekulić: Mažuranićeva
U Mažuranićevoj
na Petrovaradinu
živeo je čovek
koji je imao knjigu Skendera Kulenovića.
Pošao sam tamo
po najjačem junskom suncu,
sa golemim nijjetom u srcu.
Putovao sam dugo,
sa drugog kraja grada
pa sam se onda uspeo i uz brdo.
Kupio sam roman “Ponornica”
a on mi reče da ima i “Pjesme”
pa sam i njih kupio.
Nizbrdo je bilo
lakše no uz brdo.
Jurio sam dole
bez dinara.
I na stanici se zaustavio.
Tamo su sedela dva dečaka.
“Čiji si ti brat?”
Pitao me je onaj veći.
“Strahinjin” – odgovorio sam.
“Poznat si mi nešto, jesi li odavde?”
“Nisam, sa Kosova sam” – rekao sam.
“Znam ja što si došao ovde,
tamo je stalno neki rat” – reče manji,
i autobus broj devet stiže.
na Petrovaradinu
živeo je čovek
koji je imao knjigu Skendera Kulenovića.
Pošao sam tamo
po najjačem junskom suncu,
sa golemim nijjetom u srcu.
Putovao sam dugo,
sa drugog kraja grada
pa sam se onda uspeo i uz brdo.
Kupio sam roman “Ponornica”
a on mi reče da ima i “Pjesme”
pa sam i njih kupio.
Nizbrdo je bilo
lakše no uz brdo.
Jurio sam dole
bez dinara.
I na stanici se zaustavio.
Tamo su sedela dva dečaka.
“Čiji si ti brat?”
Pitao me je onaj veći.
“Strahinjin” – odgovorio sam.
“Poznat si mi nešto, jesi li odavde?”
“Nisam, sa Kosova sam” – rekao sam.
“Znam ja što si došao ovde,
tamo je stalno neki rat” – reče manji,
i autobus broj devet stiže.
Srđan Sekulić: Mažuranićeva
Reviewed by NENAD OBRADOVIĆ
on
12:52
Rating: 5
Reviewed by NENAD OBRADOVIĆ
on
12:52
Rating: 5
