Nenad Daković: Sveti čovek
Posvećeno Olgi Vojnović Daković
Konačno. Tako dugo nisam pisao čak i kada bih ostao sam. Kompjuter mi je sada potpuno slobodan, odnosno, na raspolaganju. Ali, izgleda da ja nisam više raspoložen. Zašto? Otkuda ovo više koje sugeriše da je kraj, kraj pisanja blizu? Moj kraj među zvezdama. Ko će taj kraj zapaziti? Osim mojih najbližih. Nena se udaje i odlazi, ali nastaviću. Sigurno ću nastaviti. Otkuda ova dosada i neraspoloženje koji su tako česti u sparnim danima. Moram nešto da promenim. Jer to traje suviše dugo. Jedan od mnogih vidova rastrojstva i tuge sa kojim ne može da se izađe ne kraj i pored sve nesumnjive pameti i dobrote. Ponekad ovde bolest stoji umesto dobrote a ne zdravlja jer zdravlje ne postoji. Šta se to desilo sa Platonovom idejom dobra koja je u njegovoj hijerarhiji bila ispred istine.
Šta znači ovo da nemam naslov, kao da je sam naslov neko bogatstvo i imanje. Kao što je to tzv. pamet. I šta je pamet? U našim međusobnim odnosima sposobnost samokontrole, ako je to pamet. Videću. Zar je sposobnost samokontrole ispred istine? Jer gle, noge onih koji će ga izneti već su na pragu, govorio je Pavle, Sveti Pavle onome ko je tvrdio da zna šta je istina. Ja se slažem sa njim. I šta je ovde dobro, ili sama ideja dobra, koja je u Platonovoj hijerarhiji na vrhu ove univerzalne a ipak imaginarne hijerarhije? Mi znamo tako malo. I uopšte šta je to znanje? Ko je onaj koji zna? Na maloj planeti Zemlji postoji svet i njegova raznolikost koja nije bela kao kućica na leđima nekog puža, kao kuća bez krova, jer je nebo naš krov, ako je krov.
Zanimljivo je da je Platon dao prednost dobru a ne istini. To je tako malo zapaženo u mnogim komentarima Platonovog idealizma! Ali ovo dobro pripada svetu ideja, dok je svet u kome živimo samo njegova kopija. Odakle onda dolazi rastrojstvo koje poništava sve svetove pa i ovaj svet ideja. Kakav je to, uostalom, idealizam koji se raspada u individualnom ili kolektivnom rastrojstvu? Zar sam toliko umoran da ne mogu da ovaj esej privedem kraju? I gde ću onda naći mir? Posmatram ljude koji prolaze pored mene kako svako nosi svoju kućicu, braneći je od drugih.
Šta je moja tema: pamet i ludilo? Nema ludih ideja u Platonovoj hijerarhiji a ludilo ipak postoji. Ali, ne postoji ideja ludila, kao da je ludilo veće i bogatije od same ideje. Kako ih onda leče? Pokret antipsihijatrije nije uspeo. Počela je kiša, pravi pljusak. Da li je Nena ponela kišobran? Jednoga dana kiša možda neće prestati da pada. Nema transcendencije u imanenciji. Ali šta je transcendencija? Ako je nema. Zar je moguće da je nema? Mislim da je to problem. Mi nismo stvorenja čiste imanencije. Jer mi brinemo. Iz ove brige izranja transcendencija. Idem da jedem. Da li je to kraj? Ako je duh kost, kao što je mislio Hegel koji je napisao da je duh kost! Duh je kost! Zar je to pad duha u kost, ako je to pad. Kiša je prestala. Apokalipsa neće doći ovoga puta. I gde odlazimo kad odlazimo? Doista, šta je transcendencija, ako je nema u imanenciji? Bog ili transcendencija! Goli život, kako bi rekao Agamben, Đorđo Agamben, savremeni italijanski filozof, koji je pisao o homo sacer ili svetom čoveku. Šta je imanencija bez transcendencije, jer goli život za nas ne postoji. Zato je svaki homo - homo sacer. Ludak ili svetac. Homo sacer ili Homo ludens. Na primer Don Kihot! To je samo primer.
Naveo sam fizički izgled Don Kihota kao što su duge kosti, mladež na leđima, gvozdene tetive i obolele bubrege, njegove mršave udove, njegovo tužno, ispijeno, preplanulo lice, njegov čudestan izbor zarđalog oružja na pomalo ispranoj mesečini. Naveo sam njegove duhovne osobine kao što su ozbiljnost, dostojanstveni manir, njegovu beskrajnu hrabrost, njegovo ludilo, unutrašnje kočnice njegovog mentalnog stanja, faze lucidnosti i faze ludila, uz neku vrstu poteza viteza (lovca) koji se dijagonalno kreće od ludačke do zdrave logike, pa nazad ponovo (Vladimir Nabokov).
Zar Don Kihot (Kihote) nije metafora za one koji, uprkos melanholiji, jesu, u stvari, ovi ludi borci ili lovci koji love transcendenciju?
Duh je kost, pamet je ludilo.
Posvećeno Olgi Vojnović Daković
Konačno. Tako dugo nisam pisao čak i kada bih ostao sam. Kompjuter mi je sada potpuno slobodan, odnosno, na raspolaganju. Ali, izgleda da ja nisam više raspoložen. Zašto? Otkuda ovo više koje sugeriše da je kraj, kraj pisanja blizu? Moj kraj među zvezdama. Ko će taj kraj zapaziti? Osim mojih najbližih. Nena se udaje i odlazi, ali nastaviću. Sigurno ću nastaviti. Otkuda ova dosada i neraspoloženje koji su tako česti u sparnim danima. Moram nešto da promenim. Jer to traje suviše dugo. Jedan od mnogih vidova rastrojstva i tuge sa kojim ne može da se izađe ne kraj i pored sve nesumnjive pameti i dobrote. Ponekad ovde bolest stoji umesto dobrote a ne zdravlja jer zdravlje ne postoji. Šta se to desilo sa Platonovom idejom dobra koja je u njegovoj hijerarhiji bila ispred istine.
Šta znači ovo da nemam naslov, kao da je sam naslov neko bogatstvo i imanje. Kao što je to tzv. pamet. I šta je pamet? U našim međusobnim odnosima sposobnost samokontrole, ako je to pamet. Videću. Zar je sposobnost samokontrole ispred istine? Jer gle, noge onih koji će ga izneti već su na pragu, govorio je Pavle, Sveti Pavle onome ko je tvrdio da zna šta je istina. Ja se slažem sa njim. I šta je ovde dobro, ili sama ideja dobra, koja je u Platonovoj hijerarhiji na vrhu ove univerzalne a ipak imaginarne hijerarhije? Mi znamo tako malo. I uopšte šta je to znanje? Ko je onaj koji zna? Na maloj planeti Zemlji postoji svet i njegova raznolikost koja nije bela kao kućica na leđima nekog puža, kao kuća bez krova, jer je nebo naš krov, ako je krov.
Zanimljivo je da je Platon dao prednost dobru a ne istini. To je tako malo zapaženo u mnogim komentarima Platonovog idealizma! Ali ovo dobro pripada svetu ideja, dok je svet u kome živimo samo njegova kopija. Odakle onda dolazi rastrojstvo koje poništava sve svetove pa i ovaj svet ideja. Kakav je to, uostalom, idealizam koji se raspada u individualnom ili kolektivnom rastrojstvu? Zar sam toliko umoran da ne mogu da ovaj esej privedem kraju? I gde ću onda naći mir? Posmatram ljude koji prolaze pored mene kako svako nosi svoju kućicu, braneći je od drugih.
Šta je moja tema: pamet i ludilo? Nema ludih ideja u Platonovoj hijerarhiji a ludilo ipak postoji. Ali, ne postoji ideja ludila, kao da je ludilo veće i bogatije od same ideje. Kako ih onda leče? Pokret antipsihijatrije nije uspeo. Počela je kiša, pravi pljusak. Da li je Nena ponela kišobran? Jednoga dana kiša možda neće prestati da pada. Nema transcendencije u imanenciji. Ali šta je transcendencija? Ako je nema. Zar je moguće da je nema? Mislim da je to problem. Mi nismo stvorenja čiste imanencije. Jer mi brinemo. Iz ove brige izranja transcendencija. Idem da jedem. Da li je to kraj? Ako je duh kost, kao što je mislio Hegel koji je napisao da je duh kost! Duh je kost! Zar je to pad duha u kost, ako je to pad. Kiša je prestala. Apokalipsa neće doći ovoga puta. I gde odlazimo kad odlazimo? Doista, šta je transcendencija, ako je nema u imanenciji? Bog ili transcendencija! Goli život, kako bi rekao Agamben, Đorđo Agamben, savremeni italijanski filozof, koji je pisao o homo sacer ili svetom čoveku. Šta je imanencija bez transcendencije, jer goli život za nas ne postoji. Zato je svaki homo - homo sacer. Ludak ili svetac. Homo sacer ili Homo ludens. Na primer Don Kihot! To je samo primer.
Naveo sam fizički izgled Don Kihota kao što su duge kosti, mladež na leđima, gvozdene tetive i obolele bubrege, njegove mršave udove, njegovo tužno, ispijeno, preplanulo lice, njegov čudestan izbor zarđalog oružja na pomalo ispranoj mesečini. Naveo sam njegove duhovne osobine kao što su ozbiljnost, dostojanstveni manir, njegovu beskrajnu hrabrost, njegovo ludilo, unutrašnje kočnice njegovog mentalnog stanja, faze lucidnosti i faze ludila, uz neku vrstu poteza viteza (lovca) koji se dijagonalno kreće od ludačke do zdrave logike, pa nazad ponovo (Vladimir Nabokov).
Zar Don Kihot (Kihote) nije metafora za one koji, uprkos melanholiji, jesu, u stvari, ovi ludi borci ili lovci koji love transcendenciju?
Duh je kost, pamet je ludilo.
Nenad Daković: Sveti čovek
Reviewed by NENAD OBRADOVIĆ
on
04:06
Rating: 5
Reviewed by NENAD OBRADOVIĆ
on
04:06
Rating: 5
