O knjizi su govorili recenzenti: dr Una Popović, docent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i sekretar Srpskog filozofskog društva, mr Aleksandar Krstić, profesor filozofije u Gimnaziji ,,Svetozar Marković” u Novom Sadu, Goran Rujević, asistent metodike nastave filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i autor.
Govoreći o šestoj knjizi profesora Krstića doc. dr Una Popović je rekla: ,,Knjiga Kako predavati filozofiju u srednjoj školi? predstavlja izuzetno zanimljiv materijal, sa jasnim autorskim pečatom koji joj daje posebnu vrednost. Naime, ova knjiga namenjena je nastavnicima filozofije u srednjim školama, kao ispomoć u pogledu savladavanja onih nastavnih sadržaja koji su za takvu nastavu i predviđeni, ali takođe i kao ispomoć u pogledu naporedne upotrebe izvornih filozofskih tekstova u nastavi. Dodatno, međutim, sam autor naglašava da knjiga nije namenjena samo nastavnicima filozofije, kao što bi se moglo očekivati, već jednako i samim učenicima, koji jednako treba da izađu na kraj sa zahtevnim nastavnim materijalom. Već na osnovu rečenog može se videti sasvim savremen i nesumnjivo progresivan osnovni stav Krstića: nastava filozofije ne može se uspešno realizovati bez neposredne saradnje nastavnika i učenika, odnosno bez konkretne i intenzivirane razmene mišljenja i stavova između njih. Imajući to u vidu, čini se opravdanim zaključiti da za Krstića nastava filozofije nikako ne može biti valjano realizovana ako se sprovodi po modelu monotonih predavanja i njihovog pukog reprodukovanja”.
Drugi recenzent, Goran Rujević je istakao da je knjiga profesora Krstića ,,sprovođenje jedne praktične filozofije u kojoj se znanje metodike pokazuje kao praktično znanje. Toj ideji autor ostaje dosledan tokom čitave knjige: sva razmatranja metodičkih problema nastave filozofije organski su uklopljena u egzemplarne nastavne jedinice čijim se izvođenjem neposredno pokazuje neki od mogućih načina razrešenja problema ili implementacije nekog opšteg zadatka”.
Govoreći o tome kome je ova knjiga namenjena asistent Rujević je rekao: ,,Konačno, knjiga Kako predavati filozofiju u srednjoj školi? će pronaći dve glavne ciljne grupe: sa jedne strane, to su, očigledno, studenti filozofije, mladi budući nastavnici; sa druge strane, i iskusni nastavnici će imati šta korisno da pronađu u ovoj knjizi. Studentima koji se tek upućuju u tehnike držanja nastave filozofije u srednjim školama ova knjiga će predstavljati preko potreban most kojim će se lako od teorijskih osnova prelaziti na praktičnu primenu. Oni će ceniti Krstićev direktan pristup in medias res, bez suvišnih okolišanja: opisi časova su iscrpni, sa svim potrebnim informacijama za detaljnu analizu ili čak i rekreaciju. Ponuđeni scenariji predavanja olakšaće susret sa već pomenutim izazovom preoblikovanja ličnog filozofskog znanja u formu koja će biti pogodna za podučavanje drugih. Sadržaj knjige Kako predavati filozofiju u srednjoj školi? se može koristiti i kao neposredan vodič za konkretno opisane nastavne jedinice i kao inspiracija i ključ za hvatanje u koštac sa opštim izazovima nastavničkog posla. Za studente filozofije, ova knjiga je deo mentorskog iskustva pretočen na papir”.
Treći recenzent, Aleksandar Krstić, govoreći o mogućim pravcima kojim se nastavnik filozofije mora voditi naglasio je stalnu legitimacija ,,kroz komunikativnu racionalnost, u kojoj se učenik vodi i podstiče da sam dolazi do odgovora, držeći se Sokratovske ideje o samospoznaji. Knjiga Dragana Krstića nam upravo nudi takav jedan pristup u kojem učenici nisu samo recipijenti umetničkog dela, nego i stvaraoci. Oni zajedno sa svojim nastavnikom, kao mudrim voditeljem učestvuju u misteriji stvaranja umetničkog dela koje se zove Čas filozofije profesora Krstića“.
Govoreći o svojoj knjizi, autor knjige, profesor Dragan Krstić, je rekao: ,,Ova knjiga govori o tome kako mladim ljudima u nefilozofskom vremenu predavati filozofiju. Reč je o tome da je neophdna nova metodika nastave filozofije, koja uzima u obzir htenja, interesovanja i senzibilitet mladih. Moja nova metodika nastave filozofije se temelji na stavu da u cilju popularizacije filozofije i veće zanimljivosti časa treba povremeno poći od od konkretnog umetničkog dela i estetičkog problema koji to delo otvara i postepeno doći do ontološkog, gnoseološkog itd. problema i rešenja tog problema, koje izvire iz pera filozofa koji su predloženi nastavnim planom i programom. Ova knjiga je namenjena studentima filozofije, mladim budućim profesorima, srednjoškolcima i njihovim profesorima, koja treba da im pomogne da se lakše koriste udžbeničkom i izvornom filozofskom literaturom i da ovaj predmet učine jednim od najzanimljivijih predmeta u srednjoj školi”.
Na kraju programa, voditeljka Minja Vuković, učenica 4-1 odeljenja, je rekla: ,,S obzirom da se metodika nastave filozofije profesora Dragana Krstića zasniva na stavu da u cilju veće zanimljivosti časa filozofije treba povremeno poći od konkretnog umetničkog dela (pre svega filmskog i muzičkog, uključujući i popularnu muziku) i doći do filozofije, predlažem da na kraju ovog programa čujemo kompoziciju Im not the only one u interpretaciji Anite Bubnjević i Ilije Kalinića”.
Knjigu je izdalo Srpsko filozofsko društvo, a pripremu i štampu je omogućio grad Subotica.
Korice ove knjige su osmislili i izradili biši učenici Gimnazije Vladimir i Ognjen Janić. Lektor knjige je profesorica Bojana Đorojević, korektor Jelena Spasojević, a tehnički urednik je profesor Jo Endre. Fotografije za knjigu je izradio ,,ZOOM FOTO“. Tiraž je 200 primeraka, a knjiga je štampana u štampariji Grafoprodukt, Subotica.
Promociju je organizovala Gimnazija ,,Svetozar Marković” u saradnji sa Fondacijom za omladinsku kulturu i stvaralaštvo "Danilo Kiš", Subotica i Srpskim filozofskim društvom.
Promocija knjige Kako predavati filozofiju u srednjoj školi? označila je početak saradnje između Fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo "Danilo Kiš", Subotica i tribine ,,Dijalog”, tj. Gimnazije ,,Svetozar Marković” u Subotici. Zahvaljujući ovoj saradnji realizovaće se program pod naslovom Filozofija, umetnost i mladi, koji je namenjen srednjoškolcima, studentima kao i svim mladim ljudima zainteresovanim za filozofsku i filozofsko-estetičku problematiku.
Cilj ovog programa je razvijanje kritičke svesti kod subotičke omladine, koja je suočena sa poplavom kiča u svim oblastima umetnosti i novim umetničkim praksama, koje pod firmom umetnosti proturaju ono što umetnost nije.
Teme ovog programa su u kontinuitetu sa temama programa tribine Dijalog, koja u subotičkoj Gimnaziji deluje više od četvrt veka, a na kojoj su gostovali naši najveći filozofi-estetičari (Mirko Zurovac, Sreten Petrović, Milan Uzelac itd), filmski i književni kritičari (Dinko Tucaković, Nebojša Popović, Bojan Bosiljčić, Slobodan Vladušić) i umetnici (Ljubiša Ristić, Kornelija Kovač itd)
Zahvaljujući ovoj saradnji mladi Subotice imaće priliku da razgovaraju o veoma zanimljivim i aktuelnim problemimama (Filozofija i mladi, Estetika rok muzike, Film kao organon filozofije, Film Kum Frensisa Ford Kopole iz filozofske perspektive, Lepo i naše vreme, Retorika – područje znanja između filozofije i umetnosti, itd) sa našim poznatim filozofima (doc. dr Srđan Damnjanović, mr Dragoslav Đurović, mr Aleksandar Krstić, dr Marko Novaković, dr Dušan Milenković, doc. dr Aleksandar Stevanović itd)
Izvor: Filozofska škola Dubrava
Govoreći o šestoj knjizi profesora Krstića doc. dr Una Popović je rekla: ,,Knjiga Kako predavati filozofiju u srednjoj školi? predstavlja izuzetno zanimljiv materijal, sa jasnim autorskim pečatom koji joj daje posebnu vrednost. Naime, ova knjiga namenjena je nastavnicima filozofije u srednjim školama, kao ispomoć u pogledu savladavanja onih nastavnih sadržaja koji su za takvu nastavu i predviđeni, ali takođe i kao ispomoć u pogledu naporedne upotrebe izvornih filozofskih tekstova u nastavi. Dodatno, međutim, sam autor naglašava da knjiga nije namenjena samo nastavnicima filozofije, kao što bi se moglo očekivati, već jednako i samim učenicima, koji jednako treba da izađu na kraj sa zahtevnim nastavnim materijalom. Već na osnovu rečenog može se videti sasvim savremen i nesumnjivo progresivan osnovni stav Krstića: nastava filozofije ne može se uspešno realizovati bez neposredne saradnje nastavnika i učenika, odnosno bez konkretne i intenzivirane razmene mišljenja i stavova između njih. Imajući to u vidu, čini se opravdanim zaključiti da za Krstića nastava filozofije nikako ne može biti valjano realizovana ako se sprovodi po modelu monotonih predavanja i njihovog pukog reprodukovanja”.
Drugi recenzent, Goran Rujević je istakao da je knjiga profesora Krstića ,,sprovođenje jedne praktične filozofije u kojoj se znanje metodike pokazuje kao praktično znanje. Toj ideji autor ostaje dosledan tokom čitave knjige: sva razmatranja metodičkih problema nastave filozofije organski su uklopljena u egzemplarne nastavne jedinice čijim se izvođenjem neposredno pokazuje neki od mogućih načina razrešenja problema ili implementacije nekog opšteg zadatka”.
Govoreći o tome kome je ova knjiga namenjena asistent Rujević je rekao: ,,Konačno, knjiga Kako predavati filozofiju u srednjoj školi? će pronaći dve glavne ciljne grupe: sa jedne strane, to su, očigledno, studenti filozofije, mladi budući nastavnici; sa druge strane, i iskusni nastavnici će imati šta korisno da pronađu u ovoj knjizi. Studentima koji se tek upućuju u tehnike držanja nastave filozofije u srednjim školama ova knjiga će predstavljati preko potreban most kojim će se lako od teorijskih osnova prelaziti na praktičnu primenu. Oni će ceniti Krstićev direktan pristup in medias res, bez suvišnih okolišanja: opisi časova su iscrpni, sa svim potrebnim informacijama za detaljnu analizu ili čak i rekreaciju. Ponuđeni scenariji predavanja olakšaće susret sa već pomenutim izazovom preoblikovanja ličnog filozofskog znanja u formu koja će biti pogodna za podučavanje drugih. Sadržaj knjige Kako predavati filozofiju u srednjoj školi? se može koristiti i kao neposredan vodič za konkretno opisane nastavne jedinice i kao inspiracija i ključ za hvatanje u koštac sa opštim izazovima nastavničkog posla. Za studente filozofije, ova knjiga je deo mentorskog iskustva pretočen na papir”.
Treći recenzent, Aleksandar Krstić, govoreći o mogućim pravcima kojim se nastavnik filozofije mora voditi naglasio je stalnu legitimacija ,,kroz komunikativnu racionalnost, u kojoj se učenik vodi i podstiče da sam dolazi do odgovora, držeći se Sokratovske ideje o samospoznaji. Knjiga Dragana Krstića nam upravo nudi takav jedan pristup u kojem učenici nisu samo recipijenti umetničkog dela, nego i stvaraoci. Oni zajedno sa svojim nastavnikom, kao mudrim voditeljem učestvuju u misteriji stvaranja umetničkog dela koje se zove Čas filozofije profesora Krstića“.
Govoreći o svojoj knjizi, autor knjige, profesor Dragan Krstić, je rekao: ,,Ova knjiga govori o tome kako mladim ljudima u nefilozofskom vremenu predavati filozofiju. Reč je o tome da je neophdna nova metodika nastave filozofije, koja uzima u obzir htenja, interesovanja i senzibilitet mladih. Moja nova metodika nastave filozofije se temelji na stavu da u cilju popularizacije filozofije i veće zanimljivosti časa treba povremeno poći od od konkretnog umetničkog dela i estetičkog problema koji to delo otvara i postepeno doći do ontološkog, gnoseološkog itd. problema i rešenja tog problema, koje izvire iz pera filozofa koji su predloženi nastavnim planom i programom. Ova knjiga je namenjena studentima filozofije, mladim budućim profesorima, srednjoškolcima i njihovim profesorima, koja treba da im pomogne da se lakše koriste udžbeničkom i izvornom filozofskom literaturom i da ovaj predmet učine jednim od najzanimljivijih predmeta u srednjoj školi”.
Na kraju programa, voditeljka Minja Vuković, učenica 4-1 odeljenja, je rekla: ,,S obzirom da se metodika nastave filozofije profesora Dragana Krstića zasniva na stavu da u cilju veće zanimljivosti časa filozofije treba povremeno poći od konkretnog umetničkog dela (pre svega filmskog i muzičkog, uključujući i popularnu muziku) i doći do filozofije, predlažem da na kraju ovog programa čujemo kompoziciju Im not the only one u interpretaciji Anite Bubnjević i Ilije Kalinića”.
Knjigu je izdalo Srpsko filozofsko društvo, a pripremu i štampu je omogućio grad Subotica.
Korice ove knjige su osmislili i izradili biši učenici Gimnazije Vladimir i Ognjen Janić. Lektor knjige je profesorica Bojana Đorojević, korektor Jelena Spasojević, a tehnički urednik je profesor Jo Endre. Fotografije za knjigu je izradio ,,ZOOM FOTO“. Tiraž je 200 primeraka, a knjiga je štampana u štampariji Grafoprodukt, Subotica.
Promociju je organizovala Gimnazija ,,Svetozar Marković” u saradnji sa Fondacijom za omladinsku kulturu i stvaralaštvo "Danilo Kiš", Subotica i Srpskim filozofskim društvom.
Promocija knjige Kako predavati filozofiju u srednjoj školi? označila je početak saradnje između Fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo "Danilo Kiš", Subotica i tribine ,,Dijalog”, tj. Gimnazije ,,Svetozar Marković” u Subotici. Zahvaljujući ovoj saradnji realizovaće se program pod naslovom Filozofija, umetnost i mladi, koji je namenjen srednjoškolcima, studentima kao i svim mladim ljudima zainteresovanim za filozofsku i filozofsko-estetičku problematiku.
Cilj ovog programa je razvijanje kritičke svesti kod subotičke omladine, koja je suočena sa poplavom kiča u svim oblastima umetnosti i novim umetničkim praksama, koje pod firmom umetnosti proturaju ono što umetnost nije.
Teme ovog programa su u kontinuitetu sa temama programa tribine Dijalog, koja u subotičkoj Gimnaziji deluje više od četvrt veka, a na kojoj su gostovali naši najveći filozofi-estetičari (Mirko Zurovac, Sreten Petrović, Milan Uzelac itd), filmski i književni kritičari (Dinko Tucaković, Nebojša Popović, Bojan Bosiljčić, Slobodan Vladušić) i umetnici (Ljubiša Ristić, Kornelija Kovač itd)
Zahvaljujući ovoj saradnji mladi Subotice imaće priliku da razgovaraju o veoma zanimljivim i aktuelnim problemimama (Filozofija i mladi, Estetika rok muzike, Film kao organon filozofije, Film Kum Frensisa Ford Kopole iz filozofske perspektive, Lepo i naše vreme, Retorika – područje znanja između filozofije i umetnosti, itd) sa našim poznatim filozofima (doc. dr Srđan Damnjanović, mr Dragoslav Đurović, mr Aleksandar Krstić, dr Marko Novaković, dr Dušan Milenković, doc. dr Aleksandar Stevanović itd)
Izvor: Filozofska škola Dubrava